Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 24.11.

25.11.2018. god.

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje

Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje

Karta situacije na frontu za 21.11. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje

Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima

Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 24.11.

Lugansk: Okupacione snage preraspoređuju tehniku u blizini linije razgraničenja - Ukrajinske snage bezbednosti preraspoređuju tehniku u blizini linije razgraničenja u Donbasu, izjavio je vršilac dužnosti načelnika Uprave narodne milicije Luganske Narodne Republike Mihail Filiponenko.

„Komanda štaba okupacionih snaga redovno narušava uslove razmeštanja teškog naoružanja duž linije razgraničenja i koristi prekid vatre za premeštanje i maskiranje tehnike u blizini linije borbenog razgraničenja“, rekao je Filiponenko.

Prema njegovim rečima, obaveštajne službe LNR pronašle su tehniku ukrajinskih bezbednjaka u oblastima naselja Novozvanovka, Orehovo, Lugansko, Novoaleksandrovka i Ščastje.

Filipenko je naveo da se i u svakodnevnim izveštajima OEBS-a redovno navodi da se na liniji razgraničenja nalazi određena količina tehnike i naoružanja ukrajinske vojske.

Prema njegovim rečima, prošle sedmice posmatrači OEBS-a su izvan mesta predviđenih za čuvanje naoružanja zabeležili pet višecevnih bacača raketa „grad“, 16 haubica kalibra 152 i 122 milimetra, šest samohodnih artiljerijskih uređaja „akacija“, 20 minobacača kalibra 120 milimetara, osam protivtenkovskih topova i 12 tenkova.

„Prema informacijama kojima raspolažemo, veći deo tog naoružanja koriste odredi Oružanih snaga Ukrajine prilikom napada na teritorije naše republike“, izjavio je Filiponenko.

Krajem septembra 2015. godine potpisan je sporazum o povlačenju naoružanja kalibra većeg od 100 milimetara i tenkova s linije razgraničenja. Taj proces je završen 12. novembra 2015.

Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 24.11.

Ukrajina priprema rezoluciju o „ruskoj militarizaciji“ Crnog i Azovskog mora - Ukrajina prprema za razmatranje na Generalnoj skupštini UN nacrt rezolucije o „ruskoj militarizaciji“ Crnog i Azovskog mora, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Ukrajine Ekaterina Zelenko za agenciju UNIAN, prenose RIA Novosti.

Prema njenim rečima, Kijev planira da ovaj dokument predstavi u decembru u okviru 73. zasedanja Generalne skupštine UN.

Kijevske vlasti više puta su optuživale Moskvu za nameru da „militarizuje“ Azovsko i Crno more. Tako je predsednik Petro Porošenko tvrdio da Rusija aktivno popunjava nekada mirno Azovsko more ratnim brodovima i izrađuje metode blokiranja morskih luka.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je ove izjave nazvalo još jednom „izmišljenom horor pričom“. Zamenik ministra Grigorij Karasin istakao je da je situacija „upravo suprotna“ — Ukrajina je ta koja se uz podršku SAD bavi vojnim pripremama na Azovskom moru, a Rusija nema nikakve planove da u tom regionu pravi vojnu bazu.

Situacija u Azovskom moru se zaoštrila početkom 2018. godine. U martu je Ukrajina zadržala ruski brod „Nord“, podigavši protiv njegovog kapetana optužnicu zbog nezakonite posete Krimu „čiji je cilj da nanese štetu državnim interesima". U avgustu je u hersonskoj luci zadržan tanker „Mehanik Pogodin“.

Ruske vlasti dejstva Kijeva karakterišu kao „pomorski terorizam“, a odgovorile su povećanjem pograničnih kontrola u svom delu Azovskog mora. Ukrajinski graničari su tada saopštili da su Rusi počeli „žestoku politiku zadržavanja i pregleda brodova“. Krimska pogranična uprava Federalne službe bezbednosti Rusije saopštila je da provere vrši u skladu s međunarodnim pomorskim pravom i da nije dobijala primedbe od vlasnika brodova. Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine je potom priznalo da ruski graničari ne narušavaju protokole tokom pregleda.

London će potrošiti 11 miliona funti za zaštitu Ukrajine od „strane agresije“ - Velika Britanija potrošiće 11 miliona funti za zaštitu Ukrajine od „strane agresije“, navodi se u izveštaju Fonda za sprečavanje sukoba, stabilnost i bezbednost za 2018-2019.

U izveštaju koji je objavila britanska vlada ističe se da Velika Britanija doprinosi obučavanju pripadnika Oružanih snaga Ukrajine na defanzivan način.

Program sprovode Ministarstvo spoljnih poslova, Odeljenje za međunarodni razvoj, Ministarstvo odbrane, Nacionalna agencija za kriminal i Uprava za porez i carinu Velike Britanije.

U dokumentu se precizira da je London intenzivirao podršku Kijevu nakon krize 2014. godine.

„Velika Britanija pruža pomoć Ukrajini u zaštiti od spoljne agresije i očuvanju njenog teritorijalnog integriteta, pomažući u obuci pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u odbrambenom ključu koji ne dovodi do eskalacije sukoba, uključujući borbenu obuku pešadije i obuku u logistici i medicinskoj pomoći“, ističe se u izveštaju.

Kijev izrazio protest zbog posete predsednika Putina „privremeno okupiranoj teritoriji Ukrajine“ - Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine je izrazilo protest zbog posete predsednika Putina Krimu.

„Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine izražava odlučan protest zbog nove posete predsednika Rusije Vladimira Putina privremeno okupiranoj teritoriji Ukrajine – Autonomnoj Republici Krim i Sevastopolj, 23. novembra 2018. godine, bez usaglašavanja s Ukrajinom“, navedeno je u protestnoj noti.

Ministarstvo je saopštilo da Ukrajina posetu ruskog predsednika Krimu smatra „grubim narušavanjem državnog suvereniteta i teritorijalne celovitosti Ukrajine, ciničnim i demonstrativnim prenebregavanjem opštepriznatih principa i normi međunarodnog prava, bilateralnih i multilateralnih sporazuma čiji su učesnici Ukrajina i Rusija“.

Predsednik Putin je doputovao na Krim da bi vodio prošireno zasedanje Državnog saveta posvećeno realizaciji novog „majskog ukaza“.

Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je izjavio da je Putinova poseta Krimu „brutalno narušavanje međunarodnog prava“ i naložio Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine da odreaguje na to. Porošenko je dodao da posete ruskog lidera Krimu to poluostrvo "neće pretvoriti u rusko".

Lavrov: Nadamo se da će prevladati zdrav razum i da će odnosi sa EU biti obnovljeni na osnovu iskrenog dobrosusedstva i iskrenosti - Sjedinjene Američke Države podstiču opasnu vojnu aktivnost kod granica Rusije u Evropi, bezbednost Evropljana postaje talac takve subverzivne politike, izjavio je u intervjuu za portugalski list „Publiko“ ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenose RIA Novosti.

Kako je istakao ruski ministar, kriza u Ukrajini rezultat je „geopolitičkih igara Sjedinjenih Američkih Država i njihovih ideoloških istomišljenika u mnogim zemljama, kao i slepila birokratije Evropske unije“. Lavrov smatra da je ukrajinska kriza „srušila atmosferu poverenja, na čijem su stvaranju dugo godina radili odgovorni lideri Rusije i ključnih država Evrope“.

„Arhitektura dijaloga Rusija-EU ozbiljno je narušena, evropski proizvođači gube milijarde dolara, režim u Kijevu vodi rat protiv sopstvenog naroda, a u Evropi se pojavio novi sukob. SAD nemaju nikakve gubitke“, rekao je Lavrov.

„Štaviše, (SAD) koriste situaciju kako bi podstakle opasne vojne aktivnosti u blizini granica Rusije, kako bi započeli trku u naoružanju u našem okruženju, gde, kako se svi nadamo, nema mesta za novi ’hladni rat‘“, dodao je on.

Ruski ministar smatra da „bezbednost naroda Evrope postaje talac subverzivne politike koja se vodi preko okeana“.

Rusija se nada da će se odnosi sa Evropskom unijom i njenim državama-članicama obnoviti na osnovu istinskog dobrosusedstva, rekao je Lavrov.

On je podsetio da napetost koja poslednjih godina vlada između Rusije i Zapada nije izbor Moskve.

„I dalje se zalažemo da se u Evroatlantiku i Evroaziji formira zajednički prostor mira, jednake i nedeljive bezbednosti i široke ekonomske saradnje, u kojem bi se uzimali u obzir interesi svih država bez izuzetka, kako unutar tako i izvan različitih integracionih udruženja“, objasnio je Lavrov.

On je istakao da u Evropi raste broj onih koji su svesni beskorisnosti konfrontacione politike prema Rusiji, koji „teže da vode pragmatičnu politiku i ne žele da žrtvuju dobrobit svojih građana, mirnu budućnost zajedničkog evropskog doma zarad uskih interesa i ambicija vanregionalnih igrača“.

„Nadamo se da će na kraju prevladati mudrost, zdrav razum i da će naši odnosi sa Evropskom unijom i njenim državama-članicama biti obnovljeni na osnovu iskrenog dobrosusedstva, iskrenosti, predvidljivosti i otvorenosti“, naglasio je Lavrov.

Lavrov: Rusija nije čula da je EU zabrinuta zbog situacije na Azovskom moru - Moskva smatra da se, kada je o situaciji u Azovskom moru reč, ne treba rukovoditi politizovanim ocenama, već njegovim pravnim statusom, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Što se tiče našeg stava on je detaljno izložen u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova. Naveli smo konkretne činjenice i tražimo da se odustane od politizovanih, veštačkih, izmišljenih procena i da se posmatra upravo pravni sadržaj ove situacije. On se određuje sporazumom Rusije i Ukrajine iz 2013. godine“, izjavio je Lavrov.

Lavrov je dodao da Rusija nije čula da je EU zabrinuta zbog situacije na Azovskom moru.

„Od aprila ove godine nije bilo nijedne žalbe ni od jednog kapetana nijednog broda koji je kontrolisala Rusija. Važno je i to da nismo čuli ni za kakvu zabrinutost u izjavama naših evropskih kolega dok je ukrajinska strana potpuno protivpravno zadržavala ruske brodove, privodila njihove posade i nameravala da proda same brodove. A evropske kolege su sada zabrinute zbog ovog prilično izmišljenog povoda,“, rekao je Lavrov.

Ukrajina - iz minuta u minut -

OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima